Албум

ТА 1999, ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ
Незаборавно пријатељство

Свакоме ко има и мало соли у глави јасно је да је то била прекретничка година и ситуација. Та агресија деветнаест земаља Североатлантског пакта и херојски отпор малене Србије донели су многе пресудне преокрете у свету, видљиве и невидљиве. Још док се све то догађало било је очигледно да је смисао српског отпора и жртве много већи од Србије. Данас се чак и у рекламама за филмове говори да је српски херојски отпор 1999. „пресудно убрзао успон Путина и Си Ђинпинга”. Ближи се време када ће на пристојним светским универзитетима учити да је српски отпор из 1999. показао свету да нема избора: мора се супротставити и борити. Не сме се „отићи немо у тамну ноћ”. На светским војним академијама већ се изучавају запањујуће креативне технике српске одбране у готово немогућим условима.
Да је Србија те 1999. заиста пала „за два дана и три ноћи”, како је планирао Генералштаб Североатлантског пакта, многе ствари у свету стајале би далеко неповољније него што стоје сад. У Русији поготову. Био је то почетак промена у свету толико великих да их ни данас не можемо у потпуности сагледати.
У нама, наравно, живе сећања. И прерастају, упркос спутавањима, у културу сећања. Памтимо херојства која сежу до архетипских дубина и предачких висина, до светих ратника дечанских и манасијских. Памтимо бомбардована породилишта, школе, путничке возове, мостове, телевизију и амбасаду, центре наших вароши на пазарни дан. Кроз то памћење припуштамо к себи сваку реченицу о „нашим западним пријатељима и партнерима”.
У прилог том памћењу и ових неколико фотографија у „Албуму” Националне ревије. (Б. М.)